Astronomski Magazin

  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Astronomski Magazin

Vasiona u negativu

El. pošta Štampa PDF

29 29img1061-copy-web2Američki umetnik Mungo Tomson iz Los Andjelesa 2006. godine objavio je zbirku radova "Negative Space" - Vasiona u negativu, u slobodnom prevodu. Reč je o zanimljivim, takozvanim velikim formatima astrofotografija koje je napravio svemirski heleskop Hubble, prebačenim u negativ format. Njegovi radovi zapravo su vizualne instalacije u vidu murala, bilborda kao i vitražne tehnike.

 

ADNOS: "Linearni akceleratori čestica"

El. pošta Štampa PDF

ADNOS-logo2013-120

Predavanje:

"LINEARNI AKCELERATORI ČESTICA"

 

 

Epidemija "Krvavog Meseca"

El. pošta Štampa PDF

Povremeno tako zahvati epidemija medije pa pišu li pišu o nečemu, a da i ne znaju najbolje o čemu to pišu. Ovog puta se to odnosi na pomračenje Meseca koje je u člancima dobilo naziv Krvavi Mesec. A vest zapravo glasi: nećemo videti pomračenje Meseca, neće on biti krvav i nema ništa posebno u pojavi pomračenja Meseca. Sem što može biti veoma lepo, naročito ako je senka jaka i ako oboji Mesec lepim prelivima crvene.

 

Mars i Mesec – vizualizacija

El. pošta Štampa PDF

mm3-crop

M

ars je upravo prošao opoziciju, ali još uvek dominira istočnim nebom, i još uvek je zahvalnih 15 uglovnih sekundi u prečniku. Sada je pravi momenat za slikanje crvene planete – od sad pa nadalje biće sve manji i svetlosno slabiji i biće sve teže.
 

Konferencija povodom 40 godina društva

El. pošta Štampa PDF

40adnosAstronomsko društvo „Novi Sad“ (ADNOS) ove godine navršava četiri decenije od svog osnivanja. Tim povodom, a u želji da dostojno obeleži veliki jubilej, ovo Društvo organizuje astronomsku konferenciju. Konferencija će se održati na Petrovaradisnkoj tvrđavi, u planeterijumu društva 17. i 18. maja. Po svemu sudeći, ta koneferecnija će biti najznačajniji događaj u amaterskoj astronomiji ove godine u Srbiji.

 

10 najvećih izumiranja živog sveta

El. pošta Štampa PDF

i1

Pišući nedavno o značaju kiseonika na svet i život u kosmosu podsetio sam se na brojna izumiranja flore & faune na našoj planeti tokom njenog postojanja. Razlozi za to su brojni, složeni, svaki put drugačiji, i mi o njima uglavnom ne znamo mnogo već pokušavamo da ih pročitamo iz ono malo fakata koje možemo izvući iz geoloških pokazatelja kojima danas raspolažemo. Pokušajmo da kažemo nešto više o njima.

 

Kolarac: KVANTNA FIZIKA DANAS

El. pošta Štampa PDF

kvantna-fizika

 

Još slika Marsa

El. pošta Štampa PDF

BCC Mars 20140405

E

vo još slika Marsa blizu opozicije. Na žalost uslovi su bili prilično loši obe večeri tako da oštrina nije najbolja, ali šta je tu je.
 

KISEONIK

El. pošta Štampa PDF

kiseonik-80

pdfU originalu, kiseonik i dan-danas nastaje u kosmosu u složenom procesu helijumske fuzije u masivnim zvezdama. Iako je uobičajeno mišljenje da bez njega nema života na Zemlji, u atmosferi je počeo da se akumulira tek milijardu godina nakon pojave živih organizama na našoj planeti. Težinski, kiseonik čini najveći deo ljudskog tela – svako od nas ima najmanje 45 kg kiseonika. Takođe, kiseonik čini polovinu težine Zemljine kore i skoro 90% težine svih okeana, a kao drugi najzastupljeniji, u atmosferi ga ima više od 1015 tona. Obzirom da je član za sve nas esencijalnog dvojca u H2O, eto razloga da pročitaš i zapamtiš ponešto o ovom izuzetnom hemijskom elementu.

 

Koliko se isplati članstvo u CERN-u

El. pošta Štampa PDF

 | Autor: Boro Soleša, Danas

Godišnja članarina od milion švajcarskih franaka za Srbiju je ulaznica u svet nauke 21. veka. -- Naučnici iz bivše Jugoslavij,e predvođeni Pavlom Savićem, ostavili su dubok trag u istraživanju CERN-a još od 1954. godine. -- Domaća privreda mogla bi da sledi primer nemačkih kompanija, koje su našle interes da se preko nauke uključe u rad istraživača.

 

Planetarijumska projekcija: "Prolećna sazvežđa"

El. pošta Štampa PDF

ADNOS-logo2013-120

Planetarijmska projekcaija:

 "Prolećna sazvežđa"

 

 

Snimak preleta Međunarodne svemirske stanice

El. pošta Štampa PDF

ISS-9-crop

U ponedeljak, 7. aprila, bio je najavljen prelet stanice koji sam rešio da snimim sa svoje terase.

 

Neodgovorna odluka: NASA prekida odnose sa Rusijom

El. pošta Štampa PDF

Nakon nedavne aneksije Krima od strane Ruske federacija, NASA je odlučila da suspenduje bilo kakvu vrstu saradnje sa ruskom kosmičkom agencijom „Роскосмос“. Naravno, odluka se ne odnosi na Međunarodni orbitnu stanicu (ISS) i sve programe direktno ili indirektno uključene u nju, jer bez učešća Rusa američki astronauti ne bi mogli da putuju na ISS. Šta više, bez Rusije ISS bi izgorela u atmosferi za samo par meseci.

 

Messierov Maraton u Australiji

El. pošta Štampa PDF

a5-cropČitajući ovih dana brojne izveštaje sa MMaratona, i uživajući u isto tako brojnim (i prelepim) slikama sa događaja na Letenki, reših da doprinesem festivalu malo i sa južne hemisfere. Naravno, sa 38 stepeni južno od Ekvatora nema previše smisla juriti M objekte. Sam Charles Messier je živeo u Parizu kad je napravio svoj nadaleko poznati katalog “falš kometa“, što znači da će većina M objekata po definiciji biti najbolje vidljiva sa severne hemisfere....

 

Od čega se sastoji naše telo?

El. pošta Štampa PDF

 kosturOvaj prikaz se ne odnosi na tela Stanije ili Mimi ‘Oro’, kao ni onih koji su se najeli pasulja ili prasetine. Ovde ću pokušati da prikažem donekle idealizovan hemijski sastav prosečnog stanovnika naše planete, iako je i to teško odrediti. Verovali ili ne, sastav zavisi od godišta, pola, rase, načina ishrane, geografskog porekla, i bogtepita čega sve ne … Ipak, da vidimo kakav bi izveštaj o našoj vrsti poslali vanzemaljci kada bi nas istranžirali i hemijski ispitali.

 

Teleskop DMDS200-c

El. pošta Štampa PDF

TeleskopDMKonačno, nakon više meseci planiranja, kreiranja, rešavanja tehničkih problema, vršenja proračuna, odabira pogodnih materijala, Teleskop DMDS200-c je završen.

 


JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL