Astronomski Magazin

  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Astronomski Magazin

Pronađene porodice kometa u okolini bliske zvezde

El. pošta Štampa PDF

eso1432aHARPS instrument sa ESO La Silja opservatorije u Čileu koristi se da bi se napravio najkompletniji popis kometa ikada uradjen oko zvezde koja nije Sunce. Francuski tim astronoma je proučavao skoro 500 individualnih kometa koje orbitiraju oko zvezde Beta Pictoris i otkrio je da sve one pripadaju dvema različitim porodicama vansolarnih kometa: starim vansolarnim kometama koje su nekoliko puta proletele u blizini zvezde i mlađim vansolarnim kometama koje su posledica skorašnjeg raspada jednog ili više većih objekata. Novi rezultati će biti objavljeni u časopisu Nature 23. oktobra 2014.

 

Okolina zvezde Beta Pictoris

El. pošta Štampa PDF

eso1024dStara samo 12 miliona godina, što je tri hiljaditi deo starosti Sunca, Beta Pictoris ima za oko 75% veću masu od naše najbliže zvezde.

 

Vansolarna planeta u pokretu

El. pošta Štampa PDF

eso1024aAstronomi su po prvi put mogli da prate kretanje vansolarne planete sa jedne na drugu stranu zvezde oko koje kruži. Planeta koja je posmatrana ima najmanju orbitu od svih direktno posmatranih i slikanih vansolarnih planeta i nalazi se na udaljenosti od zvezde koja odgovara rastojanju Saturna od Sunca.

 

Beta Pictoris u infracrvenoj svetlosti

El. pošta Štampa PDF

eso0842aOba kompozitna slika predstavlja blisku okolinu Beta Pictoris zvezde u infracrvenom delu elektromagentnog spektra.

 

Kraj letnjeg računanja vremena 2014.

El. pošta Štampa PDF

satZIMSKI

U nedelju, 26. oktobra završava se letnje računanje vremena.

 

Kratka istorija letnjeg računanja vremena

El. pošta Štampa PDF

klepsidraKao i skoro sve druge druge velike ideje tako i manipulisanje sa računanjem vremena u pojedinim periodima godne izmišljeno je još u antičko doba. Tako su tokom leta neke države produžavale trajanje časa. Rimljani su imali poseban vodeni časovnik sa različitim skalama za različite mesece tokom godina.

U moderno doba prvi koji je sugerisao da se leti ustaje ranije bio je Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin, 1706 – 1790, američki naučnik, političar, pronalazač i jedan od tvoraca čuvene američke Deklaracije o nezavisnosti), u vreme dok je, kao američki izaslanik, živeo u Parizu. U jednom pismu iz 1784....

 

Pet novosti sa Sunca

El. pošta Štampa PDF

solarU najnovijem broju prestižnog časopisa Science, u okviru takozvanog “specijalnog odeljka”, objavljeno je čak pet radova koji su rezultati posmatranja satelita IRIS (Interface Region Imaging Spectrograph), koji je, u saradnji sa još nekoliko institucija, prošle godine lansirala NASA.

 

Nevidljivo pomračenje Sunca, delimično

El. pošta Štampa PDF

pomracenje040111-a-128Hteli biste da posmatrate pomračenje Sunca, ali se nalazite na pogrešnoj strani planete?

 

Predavanje u BG: Da li je nauka pobedila metafiziku

El. pošta Štampa PDF

Predavanje:

Istorija i epistemologija prirodnih nauka

28.10.2014., 13 h.

Miroslav Ivanović

DA LI JE NAUKA POBILA METAFIZIKU

 

Tri slike M 101 u progresiji

El. pošta Štampa PDF

M 101

 


M 101 spada u najpopularnije spiralne galaksije među osmatračima vedrog noćnog neba. Njena NGC oznaka je 5457, a zovu je inače Pinwheel galaksija. Ne znam kako se prevodi ta reč (pinwgeel), ali to je onaj vrtuljak od papira pričvršćen čiodom za drvce, a koji se okreće kada duvate u njega, ili kada trečite s njim pa ga vetar okreće.

 

Iridium 22

El. pošta Štampa PDF

iridium 22 cropjpgJoš jedna fotografija iridijumovog bljeska:

 

 

Gravitaciona sočiva

El. pošta Štampa PDF

 twin

Svi znaju da gravitacija ima osobinu da savija putanju svetlosti. To je još i Njutn pretpostavio. Naime, on se zapitao: „Da li svetlosni zraci odstupaju od prave linije u gravitacionom polju nekog masivnog objekta?“, ali nije mogao da dođe do nekog načina da to dokaže i da nađe pravilo (formulu) po kojoj će tačno da izračuna koliko svetlost skreće u prisustvu gravitacije.

 

Zašto je Mesec tako velik? – pita čitalac

El. pošta Štampa PDF

Mesec-backgroundStigne tako poneko pitanje koje bi moglo biti interesantno i drugim čitaocima. Evo jednog takvog:

 

Proletala kometa pored Marsa

El. pošta Štampa PDF

 Siding-Spring-nearest-Mars-with-probes-NASA edited-21

kamera (WFIRST) je infracrveni svemirski teleskop u izgradnji. Po planu trebalo bi da u svemir poleteti 2024. godine i da bude smešten u geosinhronu orbitu na visini od 42.164 kilometra.

 

Pege na Suncu od danas

El. pošta Štampa PDF

DSH 4618 2014-10-2012h08m-cropPege od danas. Brza obrada u Fotošopu CS2.

 

Seganovo nasleđe

El. pošta Štampa PDF

CarlSaganKarl Segan je jedan od najvećih popularizatora nauke u 20. veku. Ovaj astronom, astrofizičar i naučni popularizator rođen je u Bruklinu 1934. a umro je 1996. godine. Pored velikog doprinosa koji je svojim višedecenijskim radom doprineo razvoju astronomije, odigrao je glavnu ulogu u pridobijanju nove generacije velikih naučnih umova na polju istraživanja svemira, medju kojima posebno treba istaći Britanskog fizičara i astronoma Brajana Koksa i Američkog astrofizičara Nil de Gras Tajsona.

 


Strana 1 od 340

Astronomski magazin

Molimteobjasnimi

Draško Dragović
Molim te objasni mi

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka
adbor
marininiafizika