Astronomski Magazin

IZGRADNJA PRUGA UZANOG KOLOSEKA U SRBIJI I CRNOJ GORI

Razvoj železničkog saobraćaja na teritoriji današnje Srbije i Crne Gore, započet u drugoj polovini XIX i početkom XX veka, odvijao se na teritoriji tadašnje četiri države: Srbije, Crne Gore, Austrougarske i Turske. Mreža uzanih pruga izgrađena je najvećim delom na teritoriji ondašnje Kraljevine Srbije.

Uvod

Nema čoveka koji nije na neki način uzbuđen kada se pomene voz. Putovanje vozom uvek je bilo uzbudljivo. Od samog nastanka železnica je stekla svoje obožavaoce. U slavne obožavaoce vozova spadao je, na primer, veliki češki kompozitor Antonin Dvoržak. Dvoržak bi svog gosta iz daleka redovno ispitivao koja je lokomotiva bila na vozu, i ako ne bi dobio odgovor bio bi razočaran. Poznavao je sve lokomotive po brojevima, vrstama i proizvođačima.

U mnogim zemljama postoje društva ljubitelja železnice pa tako i u našoj. Da bih vam približio malo šta je to železnica potrebno je samo ukratko da se osvrnem na početak i razvoj železnice, a onda ću vam pričati o lokomotivama i ostalim tehničkim zanimljivostima kod nas i u svetu. Neke od tih lokomotiva i motornih vozova sam i lično vozio pa će to biti deteljno opisano. Takođe vozio sam na mnogim prugama u bivšoj SFRJ.

Radi se o klasi vozila koja još nije sasvim definisana pa postoje i različiti nazivi, od slučaja do slučaja.Neko ih jednostavno naziva ,,leteća kola,, ili ,,nebeska kola,, (Skycar) Ima i kovanica poput ,,Hovercar,, itd. U suštini, radi se o ,,hibridu,, vozilu koje objedinjuje osobine i aviona i automobila kao što podmornica predstavlja zavisno od potrebe i površinsku plovnu jedinicu i brod koji se kreće u dubinama okeana.

Svinjski grip, nuklearni testovi, globalno zagrevanje, ulazak u NATO, ili nehvatanje Mladića - znaci skorašnje propasti su svuda oko nas. U slučaju da se „to nezamislivo" ipak desi, pametni preživljavač će imati samo dve opcije: da odleti sa planete, ili, za one od nas koji nismo Richard Branson[1], da se oslonimo na opremu koja će nam biti neophodna u slučaju Armagedona. U sluaju da sveti (ipak) ne nestane, bar će da nam ostane dobra oprema za kampovanje ili bar za Letenku.

Dosada smo čitali o raketama lansiranim s klasičnih kopnenih kosmodroma,sa velikih transportnih vozila, pa o raketama koje poleću sa morskih platformi - kosmodroma,onih sa nuklearnih podmornica i raketa koje na put polaze sa stratosferskih balona.Ali verovatno niste čuli za balističke rakete koje poleću sa -vozova ?!?

Definitivno jedna od tabu tema u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, odnosno svuda gde ima Srba. Ko dirne Ruse kao da je i nas same ,,zakačio,, (a da li je tako i obratno?) Ali da vidimo koliko je ta u našem narodu veoma raširena ljubav prema svemu ruskom zaista i osnovana.I šta je pokreće? Gde su joj koreni? Po mom mišljenju, ova velika i veoma raširena ,,srpska zaljubljenost u Rusiju,, se zasniva dobrim delom na nedovoljnom poznavanju činjenica, na izvesnim kompleksima i čak nekim predrasudama koje se jako, jako sporo menjaju.

Odmah nakon početka gradnje 9. avgusta 1173. godine videlo se da su temelji loše urađeni. Zidanje je prekinuto i nastavljeno tek posle 100 godina. Još tada je svima bilo jasno da će Toranj, tj. zvonik u Pizi (La Torre di Pisa) uvek biti kriv, blago nagnut ka jugu.

ITER je pokušaj izgradnje prvog eksperimentalnog fuzionog reaktora na svetu. Po uloženim, kako intelektualnim tako i finansijskim kapacitetima ITER sasvim nadilazi  i gradnju jedne ISS (Internacionalne Svemirske Stanice )

Paradajz su prvi počeli da se gaje Acteci i Inke pre 1500 godina. Španski osvajači su prilikom povratka iz Centralne Amerike i Meksika poneli paradajz sa sobom u Evropu, gde ga prvi put u literaturi pominje Pietro Andrea Mattioli, Italijanski botaničar, 1544. godine. Francuzi su ga zvali „jabuka ljubavi", Talijani „zlatna jabuka", a Nemci „rajska jabuka". Čak ga i Hrvati zovu rajčica, a mi paradajz, što treba da asocira na njegovo božansko poreklo.

Kažu da je prva saveznička bomba koja je pala na Berlin u Drugom svetskom ratu ubila samo jednog slona u Gradskom zoološkom vrtu. Takođe se priča da je i prilikom napada NATO-a na Srbiju, tj. na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, stradalo više životinja nego nesrećnih ljudi[1]. Govorilo se da „pametno" oružje, kao što su krstareći projektili Tomahawk, može da pogodi maltene taksenu marku na 300 i više kilometara. Ali u stvarnosti, samo 2 od 13 stvarno su pogodile svoj cilj. Jedna od njih je preletela kuću nekog ubogog srpskog seljaka nekoliko kilometara od cilja i eksplodirala na obližnjoj livadi, ubivši 7 ovaca, jednu kravu i jednu kozu. Seljak je pronašao delove krstarećeg projektila i danas ga čuva kao suvenir.