Astronomski Magazin

Posle dužeg vremena pročitao sam domaće vesti i odlučio da napišem nešto o Marsu. To je inteligentnije nego da komentarišem kako je svaka stranka jako zadovoljna svojim rezultatom na izborima, kako je svaka najjača samo ako se pravilno računa, kako će svaka da formira Vladu itd.

Dakle, zašto istražujemo Mars?

Prvi Srpski satelit više nije samo prazna reč ili tek slovo na papiru.Kao što ste mogli da pročitate nedavno na ovom sajtu (Članci Gospodina A. Zorkića) stvar je odmakla mnogo dalje od puke ideje i uskoro, u ne tako dalekoj budućnosti, možemo da očekujemo da spiker najgledanije informativne emisije RTS-ovog ,,Dnevnika,, jednostavno izgovori istorijske reči koje svi mi zaljubljenici u kosmos odavno iščekujemo a većina naših grdadjana zbog neobaveštenosti i ne veruje da je uopšte moguće čuti ih ikada na vestima (Barem ne za njihovog života ) Zamislite lice profesionalnog voditelja koji izgovara...

,,Čovečanstvo će za par decenija imati blizu devet milijardi ljudskih bića a najveći priraštaj se očekuje u Africi i Aziji...,, Ovaj citat sam nedavno čuo na radiju, navedena je izjava nekog svetskog tela zaduženog za procenu demografske krive budućnosti .Uprkos iznošenju ovakvih prilično jasnih stavova od strane, kako se to kaže,  relevantnih faktora,  na pitanje - da li to onda znači da deo čovečanstva sa manjkom pigmenta melanina, poznatiji kao bela ili kavkaska rasa postaje polako ,,manjina,, na planeti Zemlji – dobićete pre sleganje ramenima nego jasan odgovor. Ipak ima ljudi koji ne žele da slušaju nikakve statistike i više veruju sopstvenim očima (To je kao ona priča o Grcima koji raspravljaju koliko konj ima zuba pa se pojavljuje Arapin sa tačnim brojem.Kako si pogodio ? – pitaju Grci. Jednostavno, naterao  sam konja da otvori usta i izbrojao zube – odgovara Arapin)

Nije nam nekako problem da poverujemo da postoje prirodni procesi fuzije... Život ovoj planeti ustvari omogućuje jedna gigantska hidrogenska bomba ili je možda bolje reći - prirodni nuklearni reaktor na vodonik, prečnika milion kilometara koji svake sekunde oslobađa energiju od devedest milijardi megatona u vidu svetlosti, toplote i radijacije i takodje, svake sekunde potroši 400.000.000 tona vodonika ! Ali fisioni reaktor...? Pa to u startu povezujemo sa ljudskom vrstom, odmah zamišljamo grafitne šipke ili bazene za hladjenje reaktora ili onu metalnu burad za radioaktivni otpad ili ...strašni, strašni Černobil...Ipak, još pre dve milijarde godina stvoren je nuklearni fisioni reaktor i ,,pušten u pogon,, a da nijednog inžinjera, atomskog fizičara ili grupe žestoko razljućenih demonstranata ,,zelenih,, nije bilo nigde u blizini.

Da ne bude zabune – pse volim i uopšte volim životinje ali ovde se bavimo više logikom a manje emocijama (Odnosno bavimo se onim što bi Pol Atreid u ,,Dini,, Frenka Herberta nazvao ,,vraškom svrhovitošću,, ) Moja ljubav prema psima je nekada bila ,,slepa,, - kao mali ja sam ih naprosto obožavao i dešavalo se mnogo puta da me majka izvlači svog prašnjavog iz kućice našeg šarplaninca gde sam se ja zavlačio da malo ,,odremam,, sa mojim krznenim drugarom.

Kapetan Lenc Sijan ( Captain Lance Peter Sijan ) je ime izuzetno sposobnog pilota  ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država, Srpskog porekla, koji je učestvovao u brojnim rizičnim misijama iznad Severnog Vijetnama.Zvanični izveštaj USAF kaže da je u jednoj od takvih misija (njegova 52 misija u tom ratu ) na svom  lovcu  F- 4 on i oboren protivavionskom vatrom iznad Severnog Vijetnama.

1.000.000 $ ! - pokušavam da shvatim kako to izgleda... Kao većina naših gradjana, ja sam to video samo u filmovima – znate ono: kofer pun ,,zelenih cigli,, uredno složenih, obmotanih papirnim trakakama. Šta sve može da se uradi sa tim parama ? Mnogo toga. Neke grane, recimo naše jadne poljoprivrede a čiji trudbenici često doživljavaju odnos svoje države prema njima kao ,,maćehinski,, - mogle bi naprosto da procvetaju. Koliko irigacionih sistema bi mogli podići za te pare, koliko farmi za bio-poljoprivredu, koliko brendova iz oblasti zdrave hrane bi moglo biti registrovano itd. itd? Pa onda druge oblasti – koliko škola u Srbiji bi dobilo ispravne sanitarije, koliko lokalnih drumova bi bilo presvučeno asvaltom itd. itd. itd? I na kraju (mada možda i ne bi trebalo nakraju ) koliko satelita bi Srbija mogla lansirati u kosmos sa tim parama?

Trolls (John Bauer, 1915)

Pre ili kasnije svako naleti na trola. To je prosto stvar nekog zakona. Ali odmah da raspravimo, ima trolova i trolova. Oni grozno strašni, nordijski, oni su bezazleni i simpatični. I nisu opasni već i samim tim što ne postoje. I njih sigurno nećete uživo sresti. Opasni su ovi drugi. Naročito domaći. Sreću se na raznim mestima; neki operišu po Internetu. Tu ih niko ne vidi i mogu da rade bezbedno. Prvo ćemo o njima.

Po spoljašnjosti trol se ni po čemu ne izdvaja od ostalih i u gomili ljudi ne možete ga prepoznati. On nije ni lep, ni ružan, nije ni pametan ni glupav, nije ni vredan, a ni lenj. On je prosečan prosek proseka, beskrajno siv i dosadan. Na ulici možete proći kroz njega, a da ga ne primetite. Potpuno je utopljen u svet oko sebe. Od ostalih izdvaja ga jedino bolesna potreba da drugima čini pakost. On diše za to da širi svađu, da remeti mir i sklad. On raste kada učini podlost. Ako uspe da mirnu i skladnu zajednicu zavadi, onda je velik kao planina.

Vojno - naučni sektor , kao što smo već o tome pisali (članak pod nazivom : ,,Leteće oči ratnika,,) nastoji da što pre izgradi seriju što manjih robotizovanih sredstava za  špijunažu, u prvom redu minijaturne leteće aparate. Medjutim, veliki problem stručnjacima predstavlja pogon ovih naprava.

No comments

(inače nema bliske veze sa astronomijom)