9. avgust. 2009.
Leto neumitno ide svome kraju, i uskoro će čitav kraj u kome živim početi polako da ulazi u svoju fazu jesenjih aktivnosti - đaci se spremaju za školu, a (preostale) domaćice počinju da vade tegle i spremaju zimnicu. Iako živim na Novom Beogradu, to ništa ne smeta da nakadašnje fudbalsko igrališteda zamiriše na pečene paprike i kuvani paradajz. Ali malo ko od tih revnosnih penzionera sluti da je paradajz zapravo najpopularnije voće na svetu!
Da, tako je - gledajući strogo botanički, on je, kao i bundeva, krastavac ili patlidžan, zapravo voćka[1]. U svetu se svake godine ubere preko 126 miliona tona paradajza, 45 miliona tona više od drugog najpopularnijeg voća, banane. Jabuka se nalazi na trećem mestu[2] (ukupno 55 mil. tona), a onda tek idu pomorandža, lubenica i jagoda.
Paradajz su prvi počeli da se gaje Acteci i Inke pre 1500 godina. Španski osvajači su prilikom povratka iz Centralne Amerike i Meksika poneli paradajz sa sobom u Evropu, gde ga prvi put u literaturi pominje Pietro Andrea Mattioli, Italijanski botaničar, 1544. godine. Francuzi su ga zvali „jabuka ljubavi", Talijani „zlatna jabuka", a Nemci „rajska jabuka". Čak ga i Hrvati zovu rajčica, a mi paradajz, što treba da asocira na njegovo božansko poreklo. Paradajz je diljem Srednjeg Istoka (pa i dalje) raširio britanski konzul u Aleppu, John Baker, tokom svog mandata 1799-1825. godine. Ko bi rekao da će nepunih 200 godina kasnije Kina, Turska, Indija i Egipat držati polovinu svetske proizvodnje paradajza.
Pomidor, kako ga zovu Dalmoši, bogat je vitaminom A i C, a i ne sadrži ubistveni holesterol. Jedan prosečno veliki paradajz (150 gr) sadrži samo 30 kalorija, 6 grama ugljenih hidrata (3,9 gr. šećera), 1,5 grama proteina, 0,3 grama biljne masnoće, 142,5 grama vode i 20,5 mg vitamina C. Novija medicinska istraživanja su potvrdila da redovno konzumiranje likopena- tvari koja paradajz čini crvenim - može da umanji rizik od pojave raka prostate, drugog po broju kancer-uzročnika smrtnosti kod muškaraca u svetu. Likopen je pigment iz velike familije karotenoida, prirodne supstance koja daje vesele boje voću i povrću. Naprimer, beta karotin je narandžasti pigment koji čini šargarepu onako lepu obojenom. Kao ni esencijalne amino-kiseline, ni karoteni se ne stvaraju u ljudskom organizmu, i jedina nam je šansa da ga unosimo zdravom hranom. Likopen je najjači antioksidant u čitavoj familiji karotenoida, i zajedno sa vitaminima C i E, glavna je naša zaštita protiv slobodnih radikala koji uništavaju mnoge organe i delove našeg tela. Neke vrste prirodnih genetskih varijacija, kao i divlji paradajz, mogu da sadrže duplo više vitamina C (vrsta „Doublerich"), 40 puta više vitamina A (97L97), visoki nivo antocianina („P20 Blue"), i 4 puta više likopena od normalnog.
Naučno ime paradajza je Lycopersicon lycopersicum, što znači „vučja breskva" ('lyco' - vuk, plus 'persicum' - breskva). Rođak je sa čili paprikom, krompirom, duvanom i otrovnom biljkom beladonom. Postoji preko 7.500 vrsta paradajza.
Paradajz koristimo na bezbroj načina, uključujući, naravno, sok od paradajza i kečap, ali može još da se suši, kiseli, ljušti, flašira, konzervira, zaleđuje, itd., a 1994. je od genetski modifikomanog paradajza vrste „FlavrSavr" proizvedeno u Americi i vino. Ćaknuti Talijani su se dosetili, i od semenki koje preostaju nakon konzerviranja paradajza prave čak i ulje za salatu. Prema izveštaju Steel Packing Councila iz 1997. godine, oko 69% svog ubranog paradajza u svetu završi u konzervama. Ni do danas se to nije mnogo promenilo.
Ali treba znati da zeleni plodovi, grane i lišće paradajza, kao i svi njegovi rođaci, sadrže otrov solanin, toksičan i za ljude i za životinje. Ipak, s druge strane, jedan antibiotik, tomatin, proizvodi se od ove čudne voćke.
Baš u vreme berbe 2006., američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC) objavio je da je u 18 njihovih država zabeleženo 172 slučaja oboljevanja od salmonele, čiji je izvor bio paradajz. Dve godine kasnije, paradajz je bio povučen iz svih marketa i restorana u SAD i Kanadi. Do jula 2008. zabeležena su 1017 obolela od retkog seropipa Salmonele enterice, od čega je jedno lice čak i umrlo.
Da nije sve tako crno (crveno), pokazao je izvesni g-din Graham Gordon, koji je 1986. ubrao paradajz od 3,51 kg. U Engleskoj je zabeleženo da je jedna stabljika paradajza porasla 19,8 metara u dužinu. Kada sam bio na Floridi videli smo u svetski poznatom stakleniku Buena Vista najveću biljku paradajza na svetu, Ginisovog rekordera. U jednoj berbi je sa samo tog jednog stabla ubrano 32.000 crvenih komada, ukupne težine 530 kg.
[1] Pošto spada zapravo u bobičasto voće, „rođak" je sa jagodama, grožđem, brusnicom i bananom.
[2] Zanimljivo je da neki izvori prikazuju stvari malo drugačije. Recimo, pročitao sam da se u svetu mango jede 3 puta više banana, a 10 puta više od jabuka. Iako je u Americi ili Evropi tek na 24. mestu, u Indiji, Kini i Južnoj Americi jede se u ogromnim količinama.
