Astronomski Magazin

Ne znam da li sam ovo uspeo da pošaljem, ali evo ponoviću. Nije baš astronomija ali kao malo opuštanje od ozbiljnih tema može proći. Vezano je za godišnja doba i proleće koje dolazi.
Pozdrav iz Novog Sada.

Дунав

До јуче беше мекан и гладак
Ветар му ситне стварао боре
Уз плитку бразду журио патак
Ни трага још од ледене коре.

Јату птица је пруж`о бивак
Нудио сласне клена и штуку
Над њим се лењо уздиз`о вивак
Ширећи своју ритмичну буку.

Уз сетан одсјај, сећ`о се лета,
Хладио скуте жареног дива
Што за сво светло овога света
Сада се не усуди да плива.

Већ кад се ниско води спусти
Сав се надује и нарогуши
Па црвени, и уздах пусти
К`о да усијан труп му се пуши.

Па оде даље, тамо на запад,
Да неком другом милује лице
А хладна тама креће у напад
По сјајној љусци окива свице.

Добри див се буни и љушка,
Не да да му везују скуте
Матицом прска, врбаком шушка
Дубоке воде се ноћас љуте.

У брзој струји сред реке наше
Битка се тешка сада води
Крестом од пене љутито маше
Он би на светло ка слободи.

И већ се чини да добри брацо
Немани грозне од себе тера
Ал` подла студен, ко папарацо
Скривена чека подршку сфера.

Празна бездан руку јој пружи
Пипа по шуми, трави и води
Трагове путника дива тражи
Да их кроз вене увис одводи.

Где она прође, где прстом такне
Ту живот копни, ту дах се леди
Кад студном руком воду дотакне
Топлота лета више не вреди.

Кристалне плету се сада мреже
Невидљив конац основу тка
Уз плићак сад се матица веже
Ускоро биће спутана сва.

Острва сјајна збијају тела
Моћни им стисак уставља дах
Све им је ближа обала бела
Снови о мору постају прах.

У сенци тамној Дунав грца
На дуг пут изасланике шаље
Има ли неба, да ли лед пуца
Ил` треба ићи до мора, даље ?

Док дани теку и очај гуши
Стари пријатељ негде на југу
Скупљао снагу оран да сруши
Хладне окове староме другу.

И дође дан кад небо прсне
Злаћани див с висине блиста
Бела хорда узмиче, гасне
Поносна река слободна, чиста.


Нови Сад 20.03.2010.г.

Филиповић Аца