Astronomski Magazin

  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Home Misije Ameri oborili „Grunt“?

Ameri oborili „Grunt“?

El. pošta Štampa PDF

„Fobos-grunt“ se konačno raspao i dvadesetak komada teških ukupno oko 200 kg palo je u okean. Krivci za pad se znaju. Ili se mislilo da se znaju. Da li će nova ruska istraga baciti novo svetlo na najveći krah jedne međuplanetne misije III milenijuma.

А lepo sam obećao da više neću da pušem o „Fobos-gruntu“ ... Međutim, nisam znao da će stvari da krenu u ovom pravcu. Pošto prosto obožavam Teorije zavere, ovo je prava voda baš za takvu vodenicu. Sinoć su ruski zvaničnici izjavili da će pokrenuti istragu o tome da nije možda snažni američki radarski sistem krivac za pad moje omiljene i nikada prežaljene svemirske sonde teške $170 miliona.

Zamenik premijera Rusije, Dmitrij O. Rogozin, izjavio je da će ruski naučnici izvesti DETALJNE testove na modelu letilice ne bi li utvrdili da li vrsta i jačina zračenja koju proizvodi radarski sistem mogu da utiču na „Fobos-grunt“ dok je preletao iznad njega.

Nadam se da ne, ali ako jeste, izvućićemo određene zaključke,“ rekao je Rogozin. „Još je rano započinjati o tome.“

U izveštaju se pominje nekoliko američkih radarskih instalacija. Jedan je na Aljasci a drugi na Maršalskim ostrvima, i oba su u vreme novembarskog nastanka problema na „Gruntu“ proučavala trajektorije asteroida. Ruski zvaničnici takođe sugerišu da je 13-tonska sonda, koja je u nedelju ušla u atmosferu i rasula delove po okeanu 1.000 km od obala Čilea, bila možda gađana nekim antisatelitskim oružjem.

Međutim, Aleksandar Zaharov, naučni sekretar Instituta za svemirska istraživanja (ИКИ), izjavio je da je malo verovatno da su problemi na sondi izazvani američkim radarima.

Uvek možemo da pođemo od gomile egzotičnih pretpostavki, ali prvo treba proanalizirati uređaje i videti da problem ne leži tu negde,“ izjavio je za rusku novinsku agenciju RIA „Novosti“.

Rogozin je potsetio da uzroci havarije možda leže u problemima sa kojima se ruska svemirska industrija suočila tokom devedesetih godina prošlog veka.

Naš glavni zadatak danas je da pokušamo da se otarasimo konsekvenci iz neprijatnih devedesetih, kada nam je proizvodnja drastično opala a raketna i kosmička industrija splasnula,“ izjavio je za „Interfaks“. „Sada uviđamo da su praktično svi naši nedavni kvarovi u kosmosu tesno vezani sa defektima u opremi koja je proizvedena pre 12 ili 13 godina.“

Fobos-grunt“, koji je trebalo da provede 2 ½ godine na putu do Fobosa i da odande donese uzorke tla na Zemlju, lansiran je 9. novembra iz ruske svemirske luke u Kazahstanu, ali je motor koji je trebalo da ga izbaci sa Zemljine orbite odbio da se uključi, što nije pošlo za rukom ni stručnom osoblju sa Zemlje.

pg_radar_14012012 Slika „Fobos-grunta“ načinjena nemačkim radarom TIRA. Na donjem kraju se vide rezervoari u obliku prstena. Tone tog goriva trebao je da potroši glavni marševski motor koji se nije uključio.
vodeni-meda I dok mi raspravljamo o tehničkim aspektima kvara na sondi za Fobos, zaboravljamo na jedine i prave žrtve ove tragedije. Na slici je jedna od bakterija (“vodeni medved“) koje su trebale da dokažu održivost ideje o putovanju živih bića na druge planete. Da potsetim: na „Gruntu“ su bila dva eksperimenta sa mikroorganizmima – ANABIOS („Roskosmos“) i LIFE („Planetary Society“).

 

Prethodni članci o FG:


 

Our valuable member Draško Dragović has been with us since četvrtak, 02 april 2009.

Show Other Articles Of This Author

Comments   

 
0 #1 mmcc 2012-01-20 09:12

„Rosijskaja gazeta“ piše da je Vašington izašao sa inicijativom izrade Međunarodnog kodeksa ponašanja u svemiru. To je specifična tema koja ima svoju istoriju, uz različite akcnete EU, Rusije i Kine. Međutim, pada u oči da će SAD “nastojati” na pravnoj neobaveznosti verzije Kodeksa (ispunjevaće se na dobrovoljnoj osnovi). Autor teksa u ovom ruskom vladinom listu ukazuje da je interesantno da se ova inicijativa SAD pojavila samo nekoliko dana posle informacije o mogućoj vezi prestanka rada “FG” i zračenja američkog vojnog radara na Maršalskim ostrvima. Takođe, tri nedelje posle objavljivanja kineskog programa za osvajanje kosmosa (o ovom programu je AM već pisao).

Quote
 

Add comment


Security code
Refresh


Astronomski magazin

Još o astronautici