Astronomski Magazin

Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku, Sol Perlmuter, Brajan Šmit i Adam Ris, promenili su čovekovo razumevanje svemira. Ili, barem, razumevanje svemira kod onih bistrijih i/ili obaveštenijih ljudi među nama. Sve se dogodilo 1998. godine, kao kulminacija istraživanja...

  Da li se asteroid na putanji ka Zemlji može skrenuti s te putanje? Filmovi Armagedon i Duboki udar pozabavili su se tom temom na svoj način, ali evropljani i kinezi, nezavisno, hoće istinski da ispitaju tu mogućnost. I Evrospka svemirska agencija (ESA) i kineski naučnici se, nezavisni jedni od drugih, spremaju da lansiraju misije za skretanje asteroida koji treba da priđe blizu našoj planeti. Kao meta je izabran asteroid prečnika oko 500 metara nazvan 99942 Apofis (Apophis), koji s verovatnoćom od 1:250.000 može da pogodi Zemlju 2036. godine.

Da li je univerzum ravan ili oblika sfere ili je oblika sedla, i na šta tačno mislimo kada postavljamo ovo pitanje? Da li živimo u univerzumu koji liči na lavirint iz Pac-Man-a ili je univerzum beskonačan? Saznaćete u ovonedeljnom izdanju “pitajte fizičara.”

Na našu veliku žalost, nebeska tela ne možemo omirisati. Ne možemo ih čuti, niti okusiti, a, sem Meseca i po kog meteoroida, ni dodirnuti. Jedini izvor informacija nam je svetlost, što ona vidljiva, što neki od drugih oblika elektromagnetnog zračenja: ultraljubičasto, infracrveno, radio, X ili pak gama. Prema tome, primorani smo da taj jedini izvor informacija što bolje iskoristimo: Pre svega izmerimo a zatim i da razvijemo teoriju koja će nastanak i prenos svetlosti (zračenja) povezati sa fizičkim uslovima koji vladaju na nebeskim telima koja posmatramo.