Astronomski Magazin

U četvrtak, 10. juna 2010. godine, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (ul. Višegradska 33) sa početkom u 20:00 časova biće održano predavanje:

Hemija u forenzici – primeri iz prakse

Predavač će biti dr Niko Radulović, docent Odseka za hemiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Predavanje se odžava u okviru ''Projekta podizanja kapaciteta, promocija i popularizacija fizike i prirodnih nauka''. Organizatori predavanja su Odsek za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta, niška Podružnica Društva fizičara Srbije i Astronomsko društvo ''Alfa'' iz Niša, u saradnji sa Minstarstvom za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

U eksperimentima na „normalnim" temperaturama, hemijske reakcije imaju tendenciju da sa padom temperature postepeno usporavaju. Ali naučnici su otkrili da su molekuli na temperaturama tek koji stomilijarditi deo stepena iznad apsolutne nule [-273,15° C, ili 0 Kelvina, a može i 0 R(ankina)] još uvek u stanju da razmenjuju atome, stvarajući nove hemijske veze, sve zahvaljujući neobičnim kvantnim efektima koji se javljaju na jako niskim temperaturama.

Trinaest godina nakon njegova otkrića, 112 po redu kemijski element otkriven od strane međunarodnog tima istraživača u "Centre for Heavy Ion Research" (Darmstadt, Njemačka) pod vodstvom profesora Sigurd Hofmanna napokon je dobio i službeni naziv - Copernicium. Kemijska mu je oznaka Cp.

Posle vodonika koji čini oko 90% kosmosa helijum je drugi najrasprostranjeniji element (oko 9%). U Zemljinoj atmosferi nalazi se u razmeri od 5,4 ppm. Francuski astronom Pierre Janssen otkrio je helijum u spektru korone Sunca za vreme pomračenja 1868. god. A engleski hemičar Sir Edward Frankland i britanski astronom Sir Joseph Norman Lockyer nazvali su ga helijum prema grčkoj reči "helios" što znači Sunce.