Astronomski Magazin

Upravljanje invalidskim kolicima samo mislima – u laboratoriji Hozea de R. Milana u EPFL Neuroprostetičkom centru postiže se upravo ovaj, naizgled nemogući, cilj. U toku je razvoj sistema veštačke inteligencije nazvanog “zajednička kontrola”, koji će interfejs između mozga i mašine učiniti lakšim za korišćenje.

Upoznajte:

Psihologija

U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. Znamo i da se košmari javljaju tokom REM sna i da se u proseku javljaju u pet do sedam odsto slučajeva, kao što znamo da Amerikanci u pedeset odsto, a Holanđani u trideset dva odsto slučajeva sanjaju agresivno intonirane snove, dok muškarci češće sanjaju grupe ljudi, a žene dobro znane pojedince. Poznato je i da životinje često igraju značajnu ulogu u dečijim snovima kao i da se snovi nakon adolescencije ne menjaju u većoj meri. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.

Piše: Rastko Ivanović

Eksplozivni razvoj nauke, a posebno biomedicinskih nauka je doneo čovečanstvu rešenja ogromnog broja problema. Od kompjutera (laptopa?) na kom čitate ovaj tekst, a radite i još mnogo šta, preko načina transporta po planeti, gde nam Žil Vern i njegovih 80 dana deluju skoro smešno, do modernih medicinskih implanta koji ubrzano počinju da liče na stvari koje smo gledali u „Ratovima zvezda" - veći deo vremena nismo ni svesni koliko su se uslovi života i rada promenili u poslednjih stotinak godina. 

Piše: Luka Mihajlović