Članci iz Nauke B92 objavljeni u AM
2012.
Kako funkcioniše "Božja čestica"?
Čuveni Higsov bozon ima vrlo nezavidan zadatak: on daje masu svim drugim elementarnim česticama. Bez njega bi one unaokolo frenetično „letele“ brzinom svetlosti, suviše lagane da bi obrazovale atome. Kako to takozvana "Božja čestica" radi?
Sve što niste znali o "Božjoj čestici"
Naučnici su otkrili novu subatomsku česticu koja bi trebalo da je dugo traženi Higsov bozon. To otkriće je jedno od najvažnijih u 21. veku, barem za sada. Međutim, šta je Higsov bozon i zašto je ta čestica bila vredna potrage duge 40 godina?
Šta nam donosi otkriće Higsovog bozona?
Otkrivena nova čestica, mogla bi da bude "Božja"
Uhvaćen trenutak nakon Velikog praska?
Nasin svemirski teleskop izgleda da je uhvatio magličastu, gromuljlastu svetlost prvih objekata nastalih u univerzumu sa najvećom preciznošću do sada.
Čovek (ne)će živeti na Mesecu?
Nakon što je pre 40 godina američka misija Apolo sletela sa ljudskom posadom na Mesec pokrenuta su nova istraživanja o mogućnostima da ljudi jednog dana žive na tom prirodnom satelitu naše planete.
Ove godine se u Srbiji obeležava veliki jubilej nauke - 125 godina od osnivanja Astronomske opservatorije Beograd. Samim tim ovo je i jubilej astronomije u našoj zemlji. U Galeriji Nauke i tehnike SANU u toku je izložba "Kuća na zvezdanom putu" povodom ovog jubileja. U ovom tekstu prenosimo deo dokumenata i fotografija iz istorije prvog naučnog instituta u Srbiji.
Srpski naučnik u Americi ostvario snove
Miodrag Mićić, profesor na više univerziteta u Americi: Bavim se naukom koju volim i imam dovoljno vremena za sve svoje hobije, a posedujem kuću, jahtu, avion "pajper čiroki", dobra kola. Plaši se da je u Srbiji sve manje naučnog podmlatka.
Armstrong progovorio o sletanju na Mesec
Svet će sigurno još dugo pamtiti Nila Armstronga kao prvog čoveka koji je prošetao površinom Meseca. Takođe je, međutim, dobro poznata činjenica da američki astronaut vrlo retko govori o legendarnom “velikom koraku za čovečanstvo”.
Da li smo vernici zbog evolucije?
Istraživanja relativno nove naučne grane tzv. evolucijske psihologije u poslednjih nekoliko decenija pokazala su da se religija razvila kao nusprodukt kognitivnog razvoja čoveka i prilika koja mu je omogućila kvalitetniji opstanak tokom evolucije.
Ko u stvari brine o nauci?
Početkom ove nedelje pokrenuta je inicijativa "SaDA za nauku" sa ciljem vraćanja posebnog ministasrtva nauke, ili objedinjavanja nauke sa visokim obrazovanjem i informacionim društvom. Ova inicijativa je nastavak prošlogodišnje "ReciNE" kampanje tokom koje je preko 5000 ljudi peticijiom podržalo bunt protiv ukidanja Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Kako bismo najbolje sagledali stvarno stanje stvari pozvali smo pokretače ove inicijative da nam objasne modele brige o nauci u svetu.
Naučni scenariji za smak sveta
Na početku godine o kojoj se već dugo govori u smislu pseudonaučnog predviđanja takozvanog smaka sveta, jer su ga “predvidele Maje”, dok se novisnki stupci pune kvaziinformacijama, osvrnimo se na moguće stvarne rizike po opstanak planete Zemlje.
Internet magazine “Wired” napravio je popis naučno potkrepljenih scenarija o kojima treba da brinemo. Mi ovde prenosimo sedam scenarija.
Da li nam Sunce zaista preti?
"Istraživačka stanica Petnica odlikuje se Sretenjskim ordenom drugog stepena, za zasluge u razvoju naučnog podmlatka i unapređenje obrazovanja." kaže se u ukazu predsednika Srbije Borisa Tadića, povodom Dana državnosti.
Britanski naučnici izvojevali pobedu nad kreacionistima
Vodeći naučnici i prirodnjaci, uključujući prof. Ričarda Dokinsa i ser Dejvida Atenboroua, izvojevali su pobedu nad kreacionistima.
Zašto nam je bitan CERN?
| NIKOLA BOŽIĆ
Predsednik Srbije Boris Tadić sutra će u Ženevi posetiti Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja (CERN) i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija, ponovo posle nekoliko decenija, postati pridruženi član te organizacije.
2011.
Da li ljudi mogu da izdrže put na Mars?
Izvor: TanjugUčesnici eksperimenta simulacije misije na Mars odbrojavaju poslednje sate nakon 520 dana provedenih u izolaciji u kopiji svemirskog broda postavljene u jednom naučnom centru u srcu Moskve.
CERN nije poništio Ajnštajnovu teoriju?
Čudni, brži od svetla neutrini koje je CERN mislio da je video, izgleda da su usporili do brzine dovoljne za očuvanje zakona fizike koji su nam do sada bili poznati.
Koliko je velik Vaš svet?
Svako od nas je barem jednom imao iskustvo “malog sveta“ (malog u smislu poznanstva među ljudima a ne fizičke veličine). Međutim, obično se ne zapitamo da li je to puka slučajnost ili nešto sasvim normalno i očekivano.
Pad Ajnštajnove teorije?
Prema navodima koji su u septembru stigli iz CERNa, detektor Opera u Italiji ulovio je čestice brže od svetlosti. Da li to znači da je Ajnštajnova teorija relativnosti netačna?
Ozonski omotač: kakva nam je budućnost?
Svetski dan zaštite ozonskog omotača obeležava se 16. septembra, s ciljem da se istakne značaj očuvanja ozonskog omotača. On se obeležava od 1994. godine, na dan kada je potpisan Montrealski protokol kojim su predviđene konkretne aktivnosti zemalja i različiti projekti da bi se zaštitio taj omotač.
Šta posle novog nuklearnog incidenta?
TANJUG/BETA - U eksploziji u depou radioaktivnog otpada nuklearne centrale Markul, u blizini Nima, na obali Mediterana na jugu Francuske, danas je poginula jedna osoba a četiri su povređene od kojih tri teško, što je samo jedan u nizu takvih slučajeva širom sveta. Ovo je pokrenuli niz reakcija širom sveta.
Drveće staro 13.000 godina
Pojedine vrste drveća na planeti Zemlji su veoma otporne i dugovečne, tako da poneka stabla dostižu starost od 13.000 godina, a kolonije čak i do 800.000 godina.
Supernova uzbudila astronome
Astronomi su iz Kalifornije detektovali najbližu i najsjajniju supernovu tog tipa u poslednjih 25 godina, hvatajući svetlucanje male umiruće zvezde koja je od nas daleko 21 milion svetlosnih godina.
Gradilište u Petnici
| M. Vidić
Istraživačka stanica Petnica u istoimenom seocetu kod Valjeva uskoro će dobiti novu zgradu. Radovi su uveliko u toku, a prošle nedelje stanicu su obišli potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministar prosvete Žarko Obradović.
Marija Kiri: žena koja je otkrila radijum
U jednoj oronuloj šupi i omanjem dvorištu u ulici Lomon, u Parizu, pre nešto više od sto godina započela je nadljudska borba Marije Sklodovske-Kiri i njenog supruga Pjera, tada već poznatog fizičara, sa tonama uranijumove rude, zvane pehblenda. Ruda je, naime, ukazivala na to da se u njoj, pored uranijuma, mora nalaziti još neki radioaktivni element. U potragu za njim dali su se Marija i Pjer.
Da li "Božija čestica" uopšte postoji?
Neuhvatljiv Higsov bozon ili "Božija čestica", ukoliko uopšte postoji, izuzetno se dobro krije, kažu u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) čiji je divovski eksperiment pomoću Velikog hadronskog akceleratora usmeren ka pronalaženju tog sićušnog elementa za koji naučnici veruju da je u osnovi svemira.
Da li se asteroid na putanji ka Zemlji može skrenuti s te putanje? Filmovi Armagedon i Duboki udar pozabavili su se tom temom na svoj način, ali evropljani i kinezi, nezavisno, hoće istinski da ispitaju tu mogućnost. I Evrospka svemirska agencija (ESA) i kineski naučnici se, nezavisni jedni od drugih, spremaju da lansiraju misije za skretanje asteroida koji treba da priđe blizu našoj planeti. Kao meta je izabran asteroid prečnika oko 500 metara nazvan 99942 Apofis (Apophis), koji s verovatnoćom od 1:250.000 može da pogodi Zemlju 2036. godine.
Krug oko Univerzuma
Da li je univerzum ravan ili oblika sfere ili je oblika sedla, i na šta tačno mislimo kada postavljamo ovo pitanje? Da li živimo u univerzumu koji liči na lavirint iz Pac-Man-a ili je univerzum beskonačan? Saznaćete u ovonedeljnom izdanju “pitajte fizičara.”
Dalje >> | Slobodan Bubnjević
letnjim mesecima, temperature u gradovima tokom noći redovno su za nekoliko stepeni Celzijusa više nego u gradskoj okolini. Zbog nepropusnih podloga i urbanizacije, olujne bujice u gradskim i prigradskim naseljima pretvaraju se elementarne nepogode koje mogu i tragično da se okončaju. U isti mah, veliki procenat gradova, posebno u zemljama u tranziciji i razvoju, postaje žrtva zagađenosti vazduha. Zbog tendencije stalnog rasta i fizičkih karakteristika, savremeni gradovi predstavljaju "proizvođače" vremenskih prilika sa značajnim posledicama po kvalitet života njihovih stanovnika.
| Izvor: Nadežda Veljković / PC Press
Udruženi su jači i pametniji... a i slobodno vreme je u društvu zabavnije. Danas, više nego ikad, to dokazuju društve ne mreže među kojima se javljaju i specijalizovane. Research Gate je mreža za naučnike i istraživače.
Pogled na svemir iz nove perspektive Na našu veliku žalost, nebeska tela ne možemo omirisati. Ne možemo ih čuti, niti okusiti, a, sem Meseca i po kog meteoroida, ni dodirnuti. Jedini izvor informacija nam je svetlost, što ona vidljiva, što neki od drugih oblika elektromagnetnog zračenja: ultraljubičasto, infracrveno, radio, X ili pak gama. Prema tome, primorani smo da taj jedini izvor informacija što bolje iskoristimo: Pre svega izmerimo a zatim i da razvijemo teoriju koja će nastanak i prenos svetlosti (zračenja) povezati sa fizičkim uslovima koji vladaju na nebeskim telima koja posmatramo.
Windows za nauku - u čemu je problem? | Goran Rakić
Evropska investiciona banka odobrila je Srbiji kredit za investicije u nauku i tehnološki razvoj, a komponenta 1 u vrednosti od oko 50 miliona evra odnosi se na ulaganje u novu kapitalnu istraživačku opremu za javne istraživačke ustanove i laboratorije. Kao prvu nabavku te opreme, Vlada Srbije objavila je potpisivanje sporazuma o namerama sa Majkrosoftom, proizvođačem softvera Vindouz i Ofis.
Razvoj učenog društva u Srbiji
Istorija akademije može se podeliti na četiri veće etape, prema oblicima u kojima je akademija funkcionisala: Društvo srpske slovesnosti (1841– 1864), Srpsko učeno društvo (1864–1886), Srpska kraljevska akademija (1886–1947) i Srpska akademija nauka i umetnosti (od 1947. do danas)
Strast za matematikom Čitaoci mojih poznatih knjiga o matematici znaju šta osećam prema brojevima. Brojevi su portali za ostale univerzume. Brojevi nam pomažu da sagledamo veći univerzum koji je standardno zaštićen od naših malih mozgova, koji još uvek nisu dovoljno evoluirali da bi shvatili matematičko poimanje svemira. Matematičke rasprave na višem nivou pomalo podsećaju na poeziju. Danski fizičar Nils Bor isto je osećao prema fizici kada je rekao: „Mora nam biti jasno da, kada dođe do atoma, jezik može biti korišćen samo kao u poeziji”
Kakvo je stanje u društvenim naukama? U ovom tekstu želimo da objasnimo zbog čega je kvalitet istraživačkog rada u društvenim naukama u Srbiji, i pored jednog broja izuzetnih pojedinaca, u proseku na relativno niskom nivou, kao i šta bi trebalo preduzeti da bi se to promenilo. Smatramo da je glavni razlog za to niska međunarodna konkurentnost domaćih istraživanja i istraživača u ovim oblastima.
Šta astronomi vide kroz svoje teleskope?
Šta se dešava sa Suncem?
Dešavanja na Suncu - pege koje blede i smanjena magnetska aktivnost u blizini polova, mogu biti znak da se naše Sunce priprema za period manje aktivnosti narednih godina
Nova otkrića potvrdila Ajnštajnovu teoriju “Svetlo se krivi na nebu”, pisalo je u naslovu Njujork Tajmsa 10. novembra 1919. godine. Razlog: stigli su prvi rezultati testova Opšte teorije relativnosti Alberta Ajnštajna. “Naučnici više ili manje uzbuđeni zbog rezultata posmatranja pomračenja”, naslov se nastavljao, donoseći veliko uzbuđenje u to vreme.
Predstavljamo 10 aplikacija namenjenih za korišćenje na sve popularnijim telefonima sa Android platformom. Aplikacije, subjektivno procenjene kao zanimljive, zabavne, a neke čak i korisne, možete instalirati na svoj telefon uobičajenim načinom preko Android Market-a, a sve navedene aplikacije su besplatne za preuzimanje i korišćenje.
Da li nas oči varaju? | Željko Đurić
Da bi se u mozgu formirala 3D slika, koja ima dubinu, potrebno je da on od svakog oka dobije nešto drugačiju sliku. Ovo lako možete proveriti tako što pri gledanju u bliski objekat naizmenično zatvorite jedno pa drugo oko – videćete da se položaj predmeta razlikuje. A ako neki objekat posmatrate samo sa jednim otvorenim okom, biće vam teško da ispravno ocenite njegovu udaljenost. Sve trenutno poznate tehnologije koriste ovu činjenicu. I mada se razlikuju, svima je cilj isti – da prevare ljudsko oko.
| Jasmina Lazić
Postoje u mnogim vrstama tkiva odraslih ljudi, a njihova najveća koncentracija u telu odrasle osobe je u koštanoj srži i krvi. Međutim i ono što se do juče smatralo biološkim otpadom, danas nas može spasiti smrti, dijalize, drhtavih ruku, ćelavosti, bora, starosti i –gubitka voljenih
Šta nas čeka 2020. godine Futuristi su najavili da nas čeka veoma obećavajuća budućnost, sa letećim automobilima, gradovima koji se napajaju sunčevom svetlošću, biogorivom i mnogim drugim stvarima, a sve to do 2020. godine.
„Ključevi! Gde su mi ključevi?!“, „Kako beše ide onaj broj telefona....”, i “Ko je bio onaj tip..?” su svima poznate fraze. Starenje nosi svoj ceh, i obično znači da postajemo malo zaboravni, što ume da dovede do svakodnevnih neprijatnih situacija.
100 godina Solvejeve konferencije
Pre tačno sto godina, u Briselu, počinju da se organizuju Solvejeve konferencije, koje će postati verovatno najznačajniji skupovi svetskih fizičara i hemičara u istoriji nauke
Hemijska veza
Francusko-poljska naučnica i verovatno najpoznatija hemičarka svih vremena Marija Kiri, svoju drugu nobelovu nagradu dobila je pre tačno sto godina. No za razliku od Ajnštajnove čudesne 1905. i galilejeve 1609, koje su bile povod obeležavanja međunarodnih godina fizike i astronomije, 1911. za madam Kiri nije bila godina uspeha, već period – najmučnijih iskušenja
Da li ste se pitali kako je moguće da Majkl Felps pliva s takvom lakoćom? Kako neki ljudi drže dah i po nekoliko minuta? Kako uspeju da izdrže maratonski atletičari? Odgovor na sva ta pitanja leži u nauci.
Teorija relativnosti pokreće vaš automobil
U poslednje vreme skoro svakodnevno koristimo uređaje za čiju konstrukciju i rad je neophodno poznavanje efekata teorije relativnosti, ali najverovatnije nikad niste pomislili da Ajnštajnova specijalna teorija relativnosti pokreće vaš automobil. Svaki put kad okrenete ključ u vašem automobilu relativistički efekti vam omogućavaju da upalite motor i krenete.Piše: Milan Milošević
Koliko sajtova je otvoreno? Koliko e-poruka je poslato? Koliko korisnika interneta ima? Ovaj tekst će odgovoriti na sva ta pitanja i još mnogo, mnogo više.
Piše: Nikola Božić
Čudesni svet grafena Ove, 2010. godine je Nobelova nagrada iz fizike dodeljena dvojici naučnika za otkrivanje novog materijala. Ovaj materijal će možda dovesti do revolucije u industriji i uvesti nas u novo, ugljenično doba.
Piše: Nikola Veselinović
Gledaj tamo na nebu!
Neka ptica!
Avion?
To je supermen!
Ovaj dijalog s početka crtanog filma Supermen bio je prva asocijacija za mnoge ljude srednje generacije koji su pažljivo slušali vesti tokom novembra meseca 2010. Tada je objavljeno da su pomalo uspaničeni građani u nekoliko mesta na jugu Srbije videli izuzetno sjajnu zvezdu padalicu koja je uz eksploziju i prasak proletela iznad njihovih glava i završila negde na teritoriji Kosova.
Piše: Marija Vidić
Zašto je Mark Cukerberg ličnost godine?
Jedan od ključnih razloga može ležati u činjenici da je povezao preko 500 miliona jasno uspevajući da prikaže i njihovu celokupnu interakciju, zato što je stvorio potpuno nov sistem razmene informacija, i ako vam to nije dovoljno, Mark Cukerberg je u potpunosti promenio način na koji živimo naše živote.
Zamislite da proizvodimo robote
Za razliku od Srbije gde se iz budžeta izdvaja za nauku znatno manje od jedan odsto BDP-a, u Francuskoj se daje čak 2,12 odsto bruto nacionalnog proizvoda, što u bogatoj zemlji poput Francuske iznosi čitavih 38,7 milijardi evra.
Piše: Slobodan Bubnjević
14.03.2011 | Slobodan Bubnjević
Kako bi napravili rekapitulaciju i oprostili se od naučne zajednice, poslednji srpski ministar nauke Božidar Đelić, kolegijum ministarstva i 46 zaposlenih u upravo ukinutom Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, u petak, 11. marta, organizovali su skup u centru „Sava" na kome su predstavili „bilans prethodne dve i po godine i perspektive".
06.03.2011.
Kao što u evropskim zemljama nauka i visoko školstvo nisu slučajno odvojeni od resora obrazovanja, tako je i u Srbiji bilo pregršt razloga da nauka ne bude samo kap u okeanu problema Ministartva prosvete. Teški problemi nastavnika koji drže nastavu u izdvojenom odeljenju u nedostupnom, brdovitom selu bitno se razlikuju od zahteva naučnika koji apliciraju za evropske FP7 projekte
Piše: Slobodan Bubnjević
Sve je počelo na dubini od 32km ispod mora nedaleko od Japana. Dve tektonske ploče su se pomerile i oslobodile energiju veću od 600 miliona atomskih bombi bačenih na Hirošimu. Ova energija je približna energiji koja je oslobođena u zemljotresu na Sumatri koji je izazvao cunami koji je usmrtio 230 000 ljudi pre 6 godina. Pre ovog velikog potresa bilo je nekoliko manjih koji su, praktično, najavili ovaj veliki. Ovi potresi su zabeleženi seizmografima na najbližem kopnu, Japanu. Dodatni problem predstavljalo je i stvaranje cunamija ( „lučki talas“ na japanskom ). Pokreti tla u zemljotresu izazvalo je pokretanje mase vode koja je stala da se talasa na sve strane od centra zemljotresa. I opet, Japan je bio najbliži i na udaru najvećih talasa.
Da li Zemlju čeka novi Černobilj?
Japan ima 18 nuklearnih elektrana koje zajedno imaju 54 reaktora koji snabdevaju državu sa skoro 29 odsto električne energije.
Radijacija u Japanu opasna za ljude
Tokio -- Posle treće eksplozije u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima, nivo radijacije je premašio dozvoljene granice i postao opasan po zdravlje ljudi
Zemljotres koji je “pomerio” Zemlju
Razorni zemljotres koji je pogodio Japan izazvao je neznatno skraćenje dana i pomeranje Zemlje u odnosu na osu rotacije - što su uobičajene pojave u vreme velikih potresa, koje nisu trajne, ističu stručnjaci iz oblasti seizmologije i fizike.
2010.
***
Od igranja šaha do „igranja“ raspoređivanja vojnih baza po svetu, od razmišljanja kojoj devojci u baru prići do analiziranja isplativosti ulaska na novo tržište, od odlučivanja na koju stranu šutirati prilikom izvođenja penala u fudbalu do razmatranja koncepata preživljavanja i produžetka vrste u evolutivnoj biologiji i ekologiji. Oblast (primenjene) matematike koja se koristi u društvenim naukama, uglavnom ekonomiji, ali i biologiji, informatici i filozofiji, nazvana teorija igara nas uči kako da pristupamo rešavanju svih ovih (a i mnogih drugih) problema.
Piše: Stevan Radanović
***
U Istraživačkoj stanici Petnica nesvakidašnja situacija – u petak, 19. novembra, ovde se moglo videti oko pedeset stručnih saradnika, studenata, bivših polaznika, naučnih radnika, članova raznih tela Petnice, ali nigde srednjoškolaca. Obrnuta situacija u odnosu na redovnu. Svi ovi ljudi su se okupili da u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom za nauku i tehnološki razvoj Božidarom Đelićem saznaju šta će se dešavati u skoroj budućnosti sa Petnicom – ovom, i u svetskim razmerama, veoma posebnom institucijom koja se bavi naučnim obrazovanjem mladih ljudi.
Piše: Nikola Božić
***
Da li je leva ili desna strana prava strana?
Piše: Nikola Veselinović
***
Ono što mi opažamo kao različite boje su zapravo svetlosni talasi različitih dužina. Tako, ako propustimo kroz prizmu zrak bele svetlosti na drugom kraju će izaći zraci različitih boja, što znači da se u beloj svetlosti nalaze skoro sve boje koje mi vidimo. Taj vidljivi deo spektra zhavata jedan uzani opseg, od oko 380nm do oko 700nm. Kratki talasi vidljivog spektra odgovaraju plavičastim nijansama, srednji zelenim, a dugi crvenkastim.
Piše: Oliver Tošković
***
BIODIVERZITET. Zvuči komplikovano, zar ne? Kada kažemo biodiverzitet mislimo na neverovatnu raznovrsnost živog sveta i faktore koji na tu raznovrsnost utiču. Da bismo vam približili i razjasnili pojam biodiverziteta, poslužićemo se primerom nečega što nam je gotovo svima manje ili više blisko ili poznato, a to je – kafa. Saznajte sve o ovoj zanimljivoj biljci, o njenom prirodnom staništu i komšijskim odnosima s drugim biološkim vrstama iz njenog okruženja uokviru biološke postavke “Kafa sa naučnikom” na ovogodišnjem Festivalu nauke i to u godini očuvanja biodiverziteta (IYB-International Year of Biodiversity).
Piše: Zorana Kurbalija Novičić
***
Jedina revolucija koju priznaju sve zemlje i sve ideologije i koju niko ne dovodi u pitanje je naučno-tehnološka revolucija, koja se odigrava upravo sada, ali (uglavnom) ne i ovde. Ta sveobuhvatna revolucija dodirnula je praktično sve tehnološke oblasti, došavši posebno do izražaja u informatici i komunikacijama, biomedicinskim istraživanjima i razvoju novih lekova, digitalnoj tehnologiji, tehnologiji novih materijala, veštačkoj inteligenciji, biotehnologiji, poljoprivredi.
Piše: Uroš Ćemalović
***
Fenomen bojaSvako monohromatsko zračenje koje potiče od nekog izvora svetla ima tačno određenu talasnu dužinu koja na primer može iznositi 570 nanometara. Ovo zračenje u ljudskom oku vidimo kao svetlost tačno određene boje, što je u našem slučaju žuta boja.
Piše: Slobodan Bubnjević
***
Piše: Slobodan Bubnjević
****
Piše: Mirko Đorđević
***
Astronomija je obeležila XX vek?
Krajem ove godine će uslediti retropsektive prve decenije 21. veka, pa i u nauci. Kao uvod u to pogledajmo kako je prošao XX vek što se tiče astronomije.
Piše: Nikola Božić
***
Blizu Aleksinačke Banje čula se žestoka pucnjava. Neki nađahu da su Turci, drugi da je vulkanska sila zemlju provalila, a mnogi se setiše vreloga kamenja za koje naš narod iz predanja zna da po kadšto s neba na zemlju pada. Zvanična izvešća i četiri komada kamenja od ministra unutrašnjih dela data našem kabinetu na čuvanje, pokazaše da je to odista meteorsko kamenje, rekao je Josif Pančić na sednici prirodno-matematičkog odseka Učenog društva, aprila 1879.Piše: Branislav Krivokapić
***
Najveća naučna otkrića u 2009.Gde se stiglo u otkrivanju sveta oko nas? Šta znamo a šta ne? Magazine "Time" je pokušao da da odgovor na to pitanje. Pred vama je izbor 10 najvažnijih naučnih dostignuća u prošloj, 2009. godini.
***
Ljudski mozak i dalje misterija
6. septembar 2010.
U poslednjih 20 000 godina ljudski mozak se smanjio za 10 procenata. Pre dvadesetak hiljada godina prosečna zapremina je bila oko 1500 kubnih centimetara, a sada je oko 1350 cc. Izgubili smo deo veličine teniske loptice. I to tako svuda u svetu, i muškarci i žene. Šta to znači? Da li smo gluplji od naših predaka iz pećina ili smo možda izgubili neku drugu sposobnost, možda smo trapaviji, sporiji, neosetljiviji?
Piše: Nikola Veselinović
***
Crkve protiv HokingaVerske vođe složno su kritikovale tvrdnju Stivena Hokinga, čuvenog britanskog astrofizičara, da je Bog suvišan i da je za stvaranje univerzuma zaslužna sila gravitacije, a ne Tvorac. Teza koju naučnik iznosi u novoj knjizi „Veliko stvaranje“ izazvala je burne reakcije verskih krugova. Predvodi ih poglavar Anglikanske crkve, kentenberijski nadbiskup dr Rovan Vilijams, koji odbacuje Hokingovu konstataciju da savremena fizika ne ostavlja mesta za Tvorca i da nauka može da objasni poreklo svemira.
***
Uticaji Sunca na Zemlju
Mogućnost da se i iz naših krajeva vidi polarna svetlost aktuelna je ovih dana. Na koji način nastaje polarna svetlost i zašto je vidimo samo u blizini polova?
Piše: Milan Milošević
***
Crne rupe
U prethodna dva teksta o kompaktnim zvezdanim objektima opisani su beli patuljci i neutronske zvezde. Ako se masa ovih tela dovoljno poveća, događa se nezadrživa transformacija u treći oblik mrtvih zvezda – crnu rupu. Crne rupe su jedni od najfascinantnijih objekata koji postoje u našem Univerzumu. Njihove osobine su izvor mnogih dilema, debata, paradoksa i problema u fizici ali i isnspiracija velikog broja umetnika i pisaca i nezaobilazni deo moderne pop kulture. Pred vama je treći nastavak ovog teksta.
Piše: Marko Simonović
***
Kad je reč o najpoznatijim delima Luisa Kerola, romanima „Alisa u zemlji Čuda“ i „Alisa iza ogledala“, dve stvari su gotovo sigurne – prva, da ste na neki način došli u kontakt sa njima, bilo putem knjiga, animiranih ili igranih filmova; druga, da Vam je glavni utisak o Alisinim avanturama da su šašave, besmislene i namenjene (samo) deci. Ovaj članak će pokušati da pruži drugi ugao gledanja na neke od epizoda, kao i oba romana u celini, i da bar delimično pokaže zbog čega su ova dela i danas draga i zanimljiva mnogim ljudima koji se interesuju za matematiku i nauku.
Piše: Stevan Radanović
***
Neobične životinjske vrsteŽiva bića i njihovi životni ciklusi nisu interesantni samo naučnicima, već i piscima naučne fantastike. Mnogi od njih su inspiraciju upravo našli u nekim od najneobičnijih parazita. Neke nove parazite danas otkrivamo i proučavamo njihovu fiziologiju, ponašanje, životne cikluse... Divimo im se i čudimo, a neke smo počeli da koristimo još pre 100 godina u biološkoj kontroli.
Piše: Mirko Đorđević
***
Evropski giganti u astronomiji
Južna evropska opservatorija, poznatija kao ESO (European Southern Observatory) je briljantan primer međunarodne saradnje koja je tokom protklih 30 godina dovela do niza fundamentalnih naučnih otkrića u oblasti moderne astronomije i astrofizike. Iako mnogima nepoznata kao takva, ESO je po zvaničnim statistikama najproduktivnija astronomska opservatorija na svetu, sa oko 700 naučnih radova objavljenih godišnje.
Piše: Ivana Horvat
***
“Šta se događa kada umremo? Zašto smo ovde? Zašto smo rođeni?... Beskonačnost pripada ovoj klasi pitanja... U isto vreme je zastrašujuće i uzbudljivo razmišljati o tome. Međutim posledice njenog postojanja prevazilaze sve granice našeg razuma...“ (BCC Horizon – Infinity and Beyond)
Piše: Andreja Ilić
***
***
***
Kako je igrati se Boga?
Genetika***
Holivud uči matematiku
Nauka i filmFilmski stvaraoci na volšeban način u svoja ostvarenja utkivaju matematička pravila kojima se gledaočeva pažnja vezuje za platno ili ekran. Hoće li se uvesti snimanje mozga posetilaca
***
Zadatak nauke je da istovremeno proširi opseg našeg iskustva i uredi ga, i to postiže na različitim, međusobno nerazdvojno povezanim nivoima. Do uočavanja zakona koji nam omogućavaju da sa razumevanjem gledamo na raznolikost pojava, može se doći jedino uz pomoć samog iskustva.***
Osim totalnog razaranja 69 odsto svih građevina, efekti prve atomske bombe odnosili su žrtve i tokom narednih meseci. Mnogi od stanovnika grada koji su preživeli eksploziju, a koje u Japanu nazivaju hibakuša, "žrtve atomske bombe", bili su ozračeni i umirali su od trovanja radijacijom. Njihova smrt dolazila je sporo, uz jezive, nepodnošljive bolove. Do kraja 1945. broj žrtava narastao je na 140.000, a prema podacima grada Hirošime iz 2004, ukupan broj žrtava atomske bombe je 237.062 ljudi
***
Biohemija Istraživanje biohemijskih procesa u ljudskom organizmu davalo je i nastavlja da daje neverovatno dobar uvid u veliku ...***
... što sam pretpostavio da u ovoj oblasti sa svojim iskustvom i znanjem mogu mnogo da uradim. Na naučnoj zajednici i građanima je da ocene naš rad. Anketa koja je sprovedena pokazala je da je više od dve ...
***
.. kako kaže Norbert Bolz, postaje pametnije od mišljenja. Stvarnost i simulacije Sudbina ljudske rase u budućnosti zavisiće, dakle, od (ne)milosti mašina. To nas vraća na Matriks gde su ljudi živuće ...
***
... bi uspeli, ni to ne bi bilo dovoljno. Znanje nije dovoljno. Tempo promena je suviše brz. I znanje zastareva. Više je razloga zašto je danas škola nezdrava. Ako uspešnost škole baždarimo prema prosečnim ...CERN: Rađanje nove fizike
CERN: Uotorak, 30. mart 2010. godine je istorijski datum u istoriji nauke po tome što je tog dana konačno uspešno započet eksperiment koji predstavlja mnogi bi rekli..
***
Fraktalna dimenzija ... dimenzija postao je deo pop kulture koliko i nauke, što često dovodi do zabune oko njegovog pravog značenja. Ovde ćemo bliže definisati pojam dimenzije da bismo potom lakše upoznali misteriozne fraktale ...*
Energetika Kad je naručite, dovešćete je malo većim kombijem, istovariti i instalirati pred kućom, da bi se potom celo vaše naselje iz nje napajalo strujom. Šta se krije iza kalifornijskog spektakla ...
***
Svetlost do najsitnijeg detalja... relacije koje nam omogućavaju da na osnovu spektra dolazimo do podataka, već se svi gore pomenuti uslovi u zvezdanim atmosferama do detalja simuliraju na modernim računarima i kasnije uopredjuju sa ...
Energetika Kada je pre skoro dva milenijuma u Aleksandriji, helenski naučnik Heron izmislio parnu mašinu Eolipilu (pila –lopta, Eol- bog vetra) sigurno nije mislio da je ta naprava preteča parne ...
***
Naftna mrlja u Meksičkom zalivu
EkologijaNajvećoj ekološkoj katastrofi u protekloj deceniji na naftnoj platformi Deepwater Horizon u Meksičkom zalivu u more će za 80 dana da istekne toliko nafte, koliko bi "fijatu punto" bilo potrebno
***
Budućnost snabdevanja energijom
Perspektive istraživačkog rada u Srbiji...
Srpskog Instituta za javnu diplomatiju, počela da pišem tekst na temu istraživačkograda u Srbiji, reči nisu tekle glatko. Početak priče izmicao se danima, nedeljama; misli su brujale u glavi, a jasni ...
***
Ekološka kultura proizilazi iz ekološkog pogleda na svet koji se bazira na ekološkim znanjima i kritičkom vrednovanju odnosa prema životnoj sredini. Formiranje ekološke kulture ...
***
... i toksikologiji i fizici. Podjednako raduje saznanje da su se među „zvezdama u usponu” našla i dvojica srpskih naučnika: akademik Ivan Gutman s Prirodno-matematičkog fakulteta ...Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ...
... jonizovani mogla da se sabije do jako velikih gustina. Edington je ispravno pretpostavio da su beli patuljci neka vrsta „potrošenih“ zvezda koje su pod uticajem svoje sopstvene gravitacije jako sabijene. ...
***
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
***
Sociologija i zdravlje
Način ishrane kao način života
Gde se zagubio sinhronizator ljudskih potreba? U evolutivnom toku ili u samom demijuruškom činu, u božanskom delu nesavršenog ljudskog bića ili u autonomnomnosti čovekovih nesvesnih, neracionalnih motiva, koji se često zadovoljavaju u pohlepi i proždrljivosti? Ili će ga čovek, koliko sutra, moći ugraditi, kao čip, u svoj „metalni" mozak? Od tada, i do tada, ljudsko biće se okreće u vrtlogu svojih haotičnih poriva (kojima poreklo ne zna, a ishodišta tek naslućuje) za ovom ili onom vrstom hrane, za ovolikom ili onolikom količinom, za njihovim proizvoljnim srazmerskim samerljivostima. - da podmiri fiziološku glad i da obezbedi obnavljanje ćelija, pa tako i svoje preživljavanje.
***
Psihologija
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.
***
Dublji pogled u kvantnu supu
Devet desetina mog rada i proračuna na kraju završi u korpi za otpatke i verujem da u tome nisam izuzetak, kaže skromno naš mladi teorijski fizičar Mihailo Čubrović, koji u holandskom institutu „Lorenc" proučava kvantnu materiju
| 2009. |
| 2008. |
•Vesti iz Sunčevog sistema
•Vodič kroz svetove vanzemaljaca
•Nemoguće stvari koje su ipak ostvarene
•Nagoveštaj „vremena pre Velikog praska“
•Šta bi bilo: Svet bez Isaka Njutna
•CERN započeo eksperiment veka
• Broj sa najviše muka
• Svemirske novosti
• Kosmologija u petnaestoj brzini
| 2007. |
•Bizarni eksperimenti
•Kuda idu roboti?
•CSI: Belgrade
•Naučno je dokazano da je ovo reklama
•Vesti iz Sunčevog sistema
