Astronomski Magazin

Šta pliva u okeanima tečne slane vode tik ispod debelog ledenog omotača Evrope? Kada bi iskopali otvor kroz led, spustili silk dužine 10 kilometara kroz rupu skroz do vode a na udicu stavili dobro uhranjenog crvića iz Banata, da li bi upecali nešto? Da li bi živi svet uopšte bio zainteresovan za ukusnog izaslanika sa Zemlje? Ili su ogromna morska prostranstva potpuno prazna, lišena svakog složenijeg ili prostijeg oblika života.

Vojvodina posmatra Evropu Odakle se posmatra Evropa Zašto Evropa

Odgovor ćemo svakako dobiti sredinom ovog veka kada se budu stvorili tehnički uslovi za realizaciju misije naučnog istraživanja okeana Evrope. Do tada, možemo da maštamo i posmatramo kroz teleskop ovaj prelepi satelit u Sunčevom sistemu kako kao svetla tačkica kruži oko velikog Jupitera.

Konamara Haos region, mesto gde je ledena kora najtanja. O debljini leda se vode žučne rasprave među astronomima. Trenutne prognoze se kreću od nekoliko kilometara pa sve do 100 km. Ako negde treba da se buši onda je to ovde, među ovim santama u Konamari.

Evropa je geološki aktivna. Dokaz su ove pukotine širine nekoliko kilometara i izostanak udarnih kratera. Međutim, jasni dokazi o postojnju gejzira ili ledenih vulkana nema što naučnike dovodi do ludila. Ni na jednoj slici od stotine hiljada koliko su planetarne misije uslikale nema ičega što bi ličilo na čestice vodene pare koje izbijaju iz ovih pukotina.

Misteriozne formacije oko 80 kilometara u prečniku nastale otapanjem leda.

Prelepi predeli viđeni kamerama na letelici Galileo 1997. godine

Ovako bi Evropu videli kada bi je posmatrali golim okom. Slika Voyagera iz 1979. godine

Veliki Jupiterovi sateliti:

• Ganimed, najveći satelit u Sunčevom sistemu
• Kalisto, prošaran udarnim kraterima
• Io, vulkanski satelit i najaktivnije telo u Sunčevom sistemu
• Evopa, mnogima omiljeni objekat u Sunčevom sistemu

Ovaj veličanstven pogled na Evropu i Jupiter zabeležila je letelica Cassini 2000. godine. Evropa "lebdi" na udaljenosti od 600.000 kilometara iznad oblaka.

Vulkan Tvaštar na Iou u akciji, pred je Evropa. Prelepu fotografiju napravila je letelica New Horizons 2007 godin

Šta nas čeka kada se jednog dana otisnemo u istraživanje okeana na Evropi? Na ilustraciji Adolfa Schallera vidimo biće savršeno adaptirano na uslove ispod ledenog omotača. Ipak, zdovoljili bi se i najobičnijom amebom ili najprostijim živim organizmom. To bi značilo da gde god postoje uslovi, život će nači načina da nastane i opstane.

Ekonomska i tehnološka situacija u svetu je takva da ozbiljnu misiju ka Evropi nećemo imati zasigurno pre 2025. godine. Za očekivati je da će junačko probijanje leda biti sredinm veka ili u drugoj polovini ovog veka. Žao nam je, ali i pored visokog prioriteta koju ima mala Evropa u istraživanju svemira ne postoji način da se finansira ovakav poduhvat ni u narednih nekoliko decenija.