Astronomski Magazin

Ne postoji savršeni kalendar jer Zemlja Sunca ne obiđe u periodu koji može da se bez ostatka (tj. bez greške) prenese u kalendar. Zbog toga se i uvode povremene korekcije kalendara u vidu prestupne godine, ali i na druge načine. Sem toga i vreme za koje Zemlja obiđe Sunce nije večno stalno, isto i nepromenljivo. Pod uticajem gravitacije drugih planeta taj period se, iako gotovo neznatno, ipak menja. Drugim rečima, godina nije stalno i potpuno iste dužine. Na primer,

Gregorijanski kalendar, koji koriste gotovo sve zemlje sveta, se ponavlja u ciklusu od 400 godina. Znači, posle 400 godina nastupa period kada se za svaku godinu ponavlja kalendar sa istim rasporedom datuma i dana u nedelji kao i u kalendaru od pre 400 godina (kalendar za 2000. godinu jednak je kalendaru za 2400. godinu; kalendar za 2001. jednak je kalendaru za 2401; kalendar za 2002. kalendaru za 2402. itd.). U tom jednom ciklusu ima 97 prestupnih godina.